Дан примирја у Првом светском рату

У знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком, у Србији и свету обележава се Дан примирја. У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. дана, 11. месеца 1918. године у 11.00 часова потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Победу у Великом рату Србија је скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године, или 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Дан примирја у Србији је државни празник, по први пут обележен 2012. године. На највишем државном нивоу се обележава и у земљама победницама, попут Велике Британије, Француске, Русије, САД… Ове године, по школском календару, 11.11.2023. године је субота-нерадни дан.

Симболика Наталијине рамонде

Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.