Организован, стручан рад Библиотеке датира од 1953. gодине. Њеном развоју претходила је, одмах по ослобођењу, велика сабирна акција књига – прилози грађана, а велики допринос у тој акцији дала је тадашња омладина. Сакупљеним књигама придодате су сачуване књиге из Градске школе, као и остатак књига друштва „Коло српских сестара“. Тако формирана Библиотека припадала је Синдикалном већу, а била је смештена у згради Задружног дома . О књигама су бринули и радили на њиховом издавању углавном просветни радници – на добровољној основи, такође у раду су им помагали дежурни омладинци.
Јачањем КУД Библиотека је прешла под откриље Дома културе. Тада се први пут јавља задужени просветни радник као хонорарни радник библиотеке (Марија Тутолмин). Од 1953 г. Библиотека се осамостаљује – одваја се од Дома културе. Финансирање Библиотеке преузима НО, који поставља првог библиотекарског службеника са пуним радним временом (Коска Катица). У то време Библиотеци је додељена велика просторија у згради данашњег Радничког универзитета, у којој остаје све до почетка 1957. год. Услед просторне скучености, почетком 1957. год., Библиотека се усељава у просторије Земљорадничке задруге у којој се налазила до 1987.године.
Временски интервал од 1953 – 1959. године представља стални успон у развоју Библиотеке који се нарочито огледа у ширењу кљижних фондова, опремљености и стручној сређености. Одласком библиотекара и доласком новог настаје кратак период стагнације све до 1961. год. Од 1961. Године Библиотека постаје потпуно самостална установа са годишњим дотацијама СО. У њену надлежност преносе се финансијско – административни послови које је до тада водила служба СО. Постављањем три библиотекара радника у Библиотеци је омогућен рад са корисницима библиотечког материјала преко целог дана.
Од 1987. године до 2008. библиотека је поседовала своју зграду у којој је било смештено одељење за рад са децом, позајмно одељење за одрасле и одељење за набавку и обраду библиотечке грађе.
Нажалост у августу 2008. Године зграда библиотеке је изгорела, те је од тада библиотека „привремено“ смештена у зграду Пионирског дома где услови за деловање установе нису ни приближни стандардима.
