Posta dece grupa “Štrumfovi“ iz vrtića “Ciciban“
6. jun 2025.
Biblioteka na otvorenom
24. jul 2025.
Odabranoj deci iz Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici i nagrađenoj deci iz Kule, pobednicima radionica „Laza & Vil i pčela“ od Uskrsa do Vidovdana, na dan Sv. Jovana Šangajskog, zaštitnika podmlatka Fondacije, Lazinih ambasadora, upriličen je neobičan HAPPY DAY za pamćenje.
Od Saborne crkve (u kojoj se redovno molio i sam Laza Kostić) pešačilo se do „Kuće ikone“ (rodne kuće Marije Trandafil), do kuće dr Jovana Andrejevića Jolesa (prvog anatoma u Srba, najboljeg prijatelja Laze Kostića, prevodioca Šekspira i plemenitog lekara koji je lečio sirotinju besplatno), posete Matici srpskoj, Nikolajevskoj crkvi (u kojoj su sahranjeni Marija Trandafil sa mužem i dvoje dece), do Prometeja. U uglednoj izdavačkoj kući dočekali su nas osnivač Zoran Kolundžija i sadašnji direktor, ćerka Korana Borović. „Velika je odgovornost i obaveza naslediti ovakvu izdavačku kuću“, otkrila je Korana pozdravljajući male goste u okviru obeležavanja 35 godina „Prometeja“.
Dav člana žirija: Milan Bogojević i Mirjana Rastović, imali su težak zadatak da ocene koja su deca najviše znala, najbolje predstavila svoje odabrane likove iz igre „Laza & Vil i pčela“. A nagrade i pokloni su samo pljuštali – od knjiga, slatkiša, brendranih majica, do meda…
Popunjeni upitnici, koje su na kraju „prelepog dana“ popunili deca i roditelji iz Kule, deca i vaspitači iz Dečjeg sela, prštali su od ocena 10 ili u jednom slučaju „10 i više“. Videlo se šta je na naše Lazine ambasadore ostavilo najdublji utisak. Autobus putnika CASH & CARRY bio je impresioniran Dečjim selom. „Mnogo mi je značilo što smo se družili zajedno“. „Dobro je da naša deca vide kako žive deca u Dečjem selu, kako je sve uredno, čisto, kako dele poklone koje su osvojili. Zaista je dirljivo kako su nas dočekali“.
Četvorogodišnji Aleksa, koji je, kao jedini predstavnik muškog pola, popravio „prosek“ autobusa, uživao je snimajući rils u holu najstarije književne, naučne i umetničke institucije za negovanje srpske kulture, izgovarajući: „Prvi put u Matici srpskoj“ sa saćem i logom Matice srpske preko oka. Jednoj devojčici se svidelo „što smo slagali karte kao dame u salonu Matice srpske“, koristeći karte „Laza & Vil i pčela“. Podsećale su se na savete Marije Trandafil, upućene dokonim bogatim damama koje su prevrtale karte u ispraznim žurkama, umesto da nauče da štrikaju, rade nešto korisno ili čitaju, poput nje, koja je u ono vreme čitala i pisala i nemačkom. „I mi odrasli smo toliko toga mnogo naučili“, čitamo u upitnicima.
„Najviše nam se svidela hrana i pokloni“, pisali su mnogi. Iako nam je mali Aleksa dao ocenu 9, jer mu je „nedostajao sladoled“. Kuma slave, Mirjana Rastović, muzički urednik RTV-a, u duši veliki zaljubljenik i stručnjak za fini zalogaj, oduševila je decu i žitom i pitama, a ponajviše slavskim kolačem, kod koga su deca stajala sve dok i poslednje mrvice nisu smazala. A sve je bilo posno, a za dušu mrsno!
„Najviše mi se svidela knjiga koju sam osvojio“, napisao je Martin Jovanović, koji se potrudio i sijalicu da ponese i u beloj košulji predstavi svoj lik Tesle, a za nagradu dobio „Teslin jelovnik“, sa pričama o navikama u ishrani velikog srpskog genija.
„Prospero“ – setio se Sala iz Dečjeg sela, imena velikog čarobnjaka iz predstave „Bura“. Njemu je za trud tokom dvomesečnog posvećenog rada poklonjena majica sa logom „200 godina Letopisa“. Znamo da će biti ponosan na nju i sa radošću je nositi.
Milan Bogojević, „specijalac u srpskoj istoriji“, testirao je dve devojčice koja će bolje da kaže: „Ja sam Milunka Savić, tražim svoj ratni raspored“. Kuma slave, u ulozi kralja Aleksandra, ipak nije mogla da se odluči kojoj će pokloniti knjigu „Ordeni i ožiljci“, tako da je i autor knjige o Milunki Savić, „srpskoj Jovanki Orleanki“, odlučio da ipak pokloni dve: i Emini i Leni.
„Degustacija meda“ se svidela svim izletnicima iz Kule, a odrasli su sa nevericom šetali kroz Muzej pčelarstva i saznali o osnivaču modernog pčelarstva, dr Jovanu Živanoviću, njegovom prijateljstvu sa Lazom Kostićem…
Na Stražilovu nam je Isidora Stojanov izgovorila specijalno za ovu priliku naučenu pesmu „Cic“ Branka Radičevića, te pozirala sa punom kesom poklona sa kojom se vratila u svoju Kulu.
Završili smo prelepi dan, osećajući da je i naš svetac, zaštitnik podmlatka Fondacije, bio srećan i blagoslovio putovanje za pamćenje.
Izvor: Fondacija „Laza Kostić”
