„НЕСТВАРНО“ за чудотворца Св. Јована Шангајског

Одабраној деци из Дечјег села у Сремској Каменици и награђеној деци из Куле, победницима радионица „Лаза & Вил и пчела“ од Ускрса до Видовдана, на дан Св. Јована Шангајског, заштитника подмлатка Фондације, Лазиних амбасадора, уприличен је необичан HAPPY DAY за памћење.

Од Саборне цркве (у којој се редовно молио и сам Лаза Костић) пешачило се до „Куће иконе“ (родне куће Марије Трандафил), до куће др Јована Андрејевића Јолеса (првог анатома у Срба, најбољег пријатеља Лазе Костића, преводиоца Шекспира и племенитог лекара који је лечио сиротињу бесплатно), посете Матици српској, Николајевској цркви (у којој су сахрањени Марија Трандафил са мужем и двоје деце), до Прометеја. У угледној издавачкој кући дочекали су нас оснивач Зоран Колунџија и садашњи директор, ћерка Корана Боровић. „Велика је одговорност и обавеза наследити овакву издавачку кућу“, открила је Корана поздрављајући мале госте у оквиру обележавања 35 година „Прометеја“.

Дав члана жирија: Милан Богојевић и Мирјана Растовић, имали су тежак задатак да оцене која су деца највише знала, најбоље представила своје одабране ликове из игре „Лаза & Вил и пчела“. А награде и поклони су само пљуштали – од књига, слаткиша, брендраних мајица, до меда…

Попуњени упитници, које су на крају „прелепог дана“ попунили деца и родитељи из Куле, деца и васпитачи из Дечјег села, прштали су од оцена 10 или у једном случају „10 и више“. Видело се шта је на наше Лазине амбасадоре оставило најдубљи утисак. Аутобус путника CASH & CARRY био је импресиониран Дечјим селом. „Много ми је значило што смо се дружили заједно“. „Добро је да наша деца виде како живе деца у Дечјем селу, како је све уредно, чисто, како деле поклоне које су освојили. Заиста је дирљиво како су нас дочекали“.

Четворогодишњи Алекса, који је, као једини представник мушког пола, поправио „просек“ аутобуса, уживао је снимајући рилс у холу најстарије књижевне, научне и уметничке институције за неговање српске културе, изговарајући: „Први пут у Матици српској“ са саћем и логом Матице српске преко ока. Једној девојчици се свидело „што смо слагали карте као даме у салону Матице српске“, користећи карте „Лаза & Вил и пчела“. Подсећале су се на савете Марије Трандафил, упућене доконим богатим дамама које су превртале карте у испразним журкама, уместо да науче да штрикају, раде нешто корисно или читају, попут ње, која је у оно време читала и писала и немачком. „И ми одрасли смо толико тога много научили“, читамо у упитницима.

„Највише нам се свидела храна и поклони“, писали су многи. Иако нам је мали Алекса дао оцену 9, јер му је „недостајао сладолед“. Кума славе, Мирјана Растовић, музички уредник РТВ-а, у души велики заљубљеник и стручњак за фини залогај, одушевила је децу и житом и питама, а понајвише славским колачем, код кога су деца стајала све док и последње мрвице нису смазала. А све је било посно, а за душу мрсно!

„Највише ми се свидела књига коју сам освојио“, написао је Мартин Јовановић, који се потрудио и сијалицу да понесе и у белој кошуљи представи свој лик Тесле, а за награду добио „Теслин јеловник“, са причама о навикама у исхрани великог српског генија.

„Просперо“ – сетио се Сала из Дечјег села, имена великог чаробњака из представе „Бура“. Њему је за труд током двомесечног посвећеног рада поклоњена мајица са логом „200 година Летописа“. Знамо да ће бити поносан на њу и са радошћу је носити.

Милан Богојевић, „специјалац у српској историји“, тестирао је две девојчице која ће боље да каже: „Ја сам Милунка Савић, тражим свој ратни распоред“. Кума славе, у улози краља Александра, ипак није могла да се одлучи којој ће поклонити књигу „Ордени и ожиљци“, тако да је и аутор књиге о Милунки Савић, „српској Јованки Орлеанки“, одлучио да ипак поклони две: и Емини и Лени.

„Дегустација меда“ се свидела свим излетницима из Куле, а одрасли су са неверицом шетали кроз Музеј пчеларства и сазнали о оснивачу модерног пчеларства, др Јовану Живановићу, његовом пријатељству са Лазом Костићем…

На Стражилову нам је Исидора Стојанов изговорила специјално за ову прилику научену песму „Циц“ Бранка Радичевића, те позирала са пуном кесом поклона са којом се вратила у своју Кулу.

Завршили смо прелепи дан, осећајући да је и наш светац, заштитник подмлатка Фондације, био срећан и благословио путовање за памћење.

Извор: Фондација „Лаза Костић”