Biblioteka u Kruščiću
9. maj 2025.
Radionica „Biblioteka, nekad i sad“
15. maj 2025.
Narodna biblioteka Kula i Škola za osnovno muzičko obrazovanje u Kuli, u saradnji sa novosadskom pijanistki njom Marinom Milić Radović, u toku ovog meseca organizuju kreativne radionice i druženje sa decom. Radionice su predviđene za decu od 5 do 13 godina, a naredni termin je 28. maja u Koncertnoj sali ŠOMO Kula.
Pijanistkinja Marina Milić Radović, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i osnivač Fondacije „Laza Kostić“ u Londonu je idejni tvorac jedinstvenog koncepta približavanja umetnosti mališanima, a ovom prilikom istakla je da je prvi put u Kuli i da je oduševljena dočekom i reakcijama dece koja su pokazala veliko interesovanje, kako za lik i delo Laze Kostića, tako i za druge znamenite ličnosti iz naše i svetske istorije:
„Ovo je prvi put da sam u Kuli i ja sam se oduševila kada sam ušla u ovu salu jer prvo što sam shvatila je da me podseća na Teatar Gloub. Upravo sam na osnovu toga dobila ideju da se kostimiram u duhu Šekspirovog vremena, kada je taj teatar i osnovan. Zahvaljujući, pre svega, gospođi Olji Rodić sa kojom sam sarađivala pre petnaestak godina i koja je žarko želela da nešto donese u Kulu, ja sam došla ovde. Pored nje, zaslužna je i njena školska drugarica Nikolina koja radi ovde u biblioteci i koja je želela da se nešto dobro i kvalitetno organizuje za decu. Treća osoba koju moram da spomenem je Verica Ožegović, direktorka ŠOMO Kula koja je, inače, bila na Akademiji u kojoj sam redovni profesor, tako da su te tri dame bile uporne u nameri da organizuju jedan kvalitetan program za decu Kule, a ja sam veoma srećna i zadovoljna njihovim angažovanjem jer uvek mora da se radi u sinergiji. Kada je o samim radionicama reč, njihove teme su Laza Kostić, Vilijem Šekspir i pčela. Konkretno, Laza Kostić kao sinonim za nešto dobro, vredno i srpsko, Vilijem Šekspir kao simbol svetske kulture i umetnost i, na kraju, pčela kao simbol ekologije i nečega što je trajno jer, kao što pčelinji med traje po dve-tri hiljade godina, odnosno neprolazan je, isto tako su i vredna umetnička dela neprolazna. Deci sviram Rahmanjinova, inspirana crkvenim zvonima i divno je što je ova zgrada smeštena između dve crkve. Posetila sam katoličku crkvu koja je posvećena svetom Đorđu a zanimljiva činjenica je ta da se Šekspir rodio i preminuo baš na dan svetog Đorđa“.
