Библиотека у Крушчићу
9. мај 2025.
Радионица „Библиотека, некад и сад“
15. мај 2025.
Народна библиотека Кула и Школа за основно музичко образовање у Кули, у сарадњи са новосадском пијанистки њом Марином Милић Радовић, у току овог месеца организују креативне радионице и дружење са децом. Радионице су предвиђене за децу од 5 до 13 година, а наредни термин је 28. маја у Концертној сали ШОМО Кула.
Пијанисткиња Марина Милић Радовић, професор Академије уметности у Новом Саду и оснивач Фондације „Лаза Костић“ у Лондону је идејни творац јединственог концепта приближавања уметности малишанима, а овом приликом истакла је да је први пут у Кули и да је одушевљена дочеком и реакцијама деце која су показала велико интересовање, како за лик и дело Лазе Костића, тако и за друге знамените личности из наше и светске историје:
„Ово је први пут да сам у Кули и ја сам се одушевила када сам ушла у ову салу јер прво што сам схватила је да ме подсећа на Teaтар Глоуб. Управо сам на основу тога добила идеју да се костимирам у духу Шекспировог времена, када је тај театар и основан. Захваљујући, пре свега, госпођи Ољи Родић са којом сам сарађивала пре петнаестак година и која је жарко желела да нешто донесе у Кулу, ја сам дошла овде. Поред ње, заслужна је и њена школска другарица Николина која ради овде у библиотеци и која је желела да се нешто добро и квалитетно организује за децу. Трећа особа коју морам да споменем је Верица Ожеговић, директорка ШОМО Кула која је, иначе, била на Академији у којој сам редовни професор, тако да су те три даме биле упорне у намери да организују један квалитетан програм за децу Куле, а ја сам веома срећна и задовољна њиховим ангажовањем јер увек мора да се ради у синергији. Када је о самим радионицама реч, њихове теме су Лаза Костић, Вилијем Шекспир и пчела. Конкретно, Лаза Костић као синоним за нешто добро, вредно и српско, Вилијем Шекспир као симбол светске културе и уметност и, на крају, пчела као симбол екологије и нечега што је трајно јер, као што пчелињи мед траје по две-три хиљаде година, односно непролазан је, исто тако су и вредна уметничка дела непролазна. Деци свирам Рахмањинова, инспирана црквеним звонима и дивно је што је ова зграда смештена између две цркве. Посетила сам католичку цркву која је посвећена светом Ђорђу а занимљива чињеница је та да се Шекспир родио и преминуо баш на дан светог Ђорђа“.
