Еуген Кочиш (не)заборављени уметник: Од свечаности до изложбе

Народна библиотека Кула је у суботу, 25. фебруара, једним више него пригодним омажом и правом изложбеном поставком прославила стопрву годишњицу од рођења Еугена Кочиша, рођеног Куљанина који је свој радни и животни век провео највише у Куцури и Сомбору. Овим омажом који је носио назив Еуген Кочиш- (не)заборављени уметник, само је почела серија манифестација које ће бити организоване у част свих оних који су својим ликом и делом обележили културно наслеђе кулске општине.

,,Почетком јануара почели смо да размишљамо који су све уметници рођени у Кули,  који су живели у Кули и који су оставили било какав траг у Кули и одлучили смо да почнемо са Еугеном Кочишем, јер је његов датум рођења био први. Прво смо мислили да ћемо имати само мали омаж посвећен Еугену, после тога смо мислили да ће то бити манифестација, да бисмо пре три дана схватили да ми практично имамо изложбу јер су се пронашле скулптуре у школи у Куцури и у Дому културе у Руском Крстуру. Сада настављамо да откривамо (не)заборављене грађане, попут Карла Бијелицког, Исидора Бајића, Лазара Бајића, Лазара Микулића, Ђуре Богојевца и многих знаменитих Куљана“.- истиче директорка Народне библиотеке Кула, Драгана Дурковић.

Прикупљање грађе за једну овакву свечаност није нимало лак посао, а историчарка уметности, Николина Шћекић Карабасил, наводи:

„Највише смо долазили до података на основу рада професорке Лепосаве Кљајић која је ступила у контакт још за живота Еугенове супруге, па је од ње добила разноразне податке и фото-податке из њихове личне архиве и пошто она више није жива, грађа професорке Кљајић нам је значила јер смо у њој налазили податке где би сад могле да се налазе те скулптуре које су још остале, тако да смо на тај начин, преко пријатеља, добијали бројеве телефона, звали и добијали информације. Сазнали смо да се у школи у Куцури налази скулптура која је урађена 1949. године, а која је била посебна изложена у Загребу на Ликовној академији. Такође, Галерија културног центра из Врбаса нам је позајмила једну скулптуру, портрет Петра Коњовића. Рељеф Ђађе је био у Дому културе у Руском Крстуру, а портрет мушкарца смо нашли код једног антиквара са којим смо ступили у контакт. Поретрет девојчице је оно што је такође Еуген Кочиш оставио у Основној школи ,,Братство јединство у Куцури“. Било нам је потребно много времена, као и много људи који су се укључили у то“.

Изложби је присуствовао и Кочишев ученик, Силвестер Макаји из Куцуре, који је истакао да је његов учитељ оставио великог трага у уметности и да му је неизмерно драго што присуствује једном оваквом догађају, с обзиром да је свој стваралачки живот почео баш уз Кочишеву несебичну помоћ.

Премда наводе да материјала за изложбу није било довољно, без имало размишљања Еуген Кочиш је за свој сто и први рођендан добио праву изложбу, уз пројекцију кратког видеа који је на три минута оживео стваралаштво овог куљанина по рођењу. Иза организације и идеје стоје Драгана Дурковић, Николина Шћекић Карабасил и Јована Еделински  које наводе да без подршке читавог колектива Народне библиотеке, али и локалне самоуоправе и председника општине омаж би било готово немогуће реализовати у овој форми. Организаторке додају да су за визуелни део и графичку подршку заслужни Адорјан Куруцз и Павле Карабасил, а да су глумци Културног центра Кула били ту да својим талентом допринесу да свечаност добије једну нову димензију. Ученици и професори Школе за основно и музичко образовање (професорка Љиљана Барна Никитовић, ученица Ива Леђенац, Андријана Дацешен и Ева Епер) уз подршку њихове директорке извели су три нумере,  а једнако су значајне и подршке Економско – трговинске школе и СТШ “Михајло Пупин“, као и свих оних који су били ту дају свој допринос да од омажа дођемо до праве изложбе, закључују организаторке.