На данашњи дан 1877. родила се књижевница, преводилац и прва жена члан САНУ Исидора Секулић
16. februar 2023.На данашњи дан
17. februar 2023.Најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа основана је на данашњи дан 1826. године у Пешти, а разлози за оснивање били су, између осталог, потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига.
Матицу српску основали су Срби из Пеште Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. Након пресељења из Пеште, развија се просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Први светски рат је значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и многи други. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала преко 3.000 сарадника, стотињак научних пројеката, девет научних часописа и седам научних одељења – за књижевност и језик, за друштвене науке, за природне науке, за ликовне уметности, за сценске уметности и музику, као и Лексикографско и Рукописно одељење.