Petar Lubarda, preminuo je 13. februara 1976. godine

Jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih slikara 20. veka, Petar Lubarda, preminuo je na ovaj dan, 13. februara 1976. godine.
O intimnom životu Petra Lubarde, nesvakidašnjeg slikara, apstraktnog – kako u stvaralaštvu tako i u privatnosti – današnoj javnosti nije mnogo poznato. Sa suprugom Verom živeo je u Iličićevoj ulici broj 1, u dedinjskoj vili na prostoru nekadašnjih topčiderskih vinograda. Zna se da je na ovom mestu naslikao vredna umetnička dela, ali od njegove rane smrti 1974. godine, podaci o kući i njenim stanovnicima polako se gube, a slike nestaju.  Petar je pedesetih godina bio uveliko ostvareni slikar, kako u Jugoslaviji tako i u svetu. Veliku izložbu u Beogradu otvorio je 1951. godine u galeriji ULUS-a, u Knez Mihailovoj ulici, „preporodivši“ jugoslovensko slikarstvo. Tada se reklo da je „zvezda repatica udarila u centar Beograda“, budući da je izložba šokirala posetioce, a Petar je voleo da ostaje na svojim izložbama i razgovara sa ljudima. Pobedio je na bijenalu u Sao Paolu 1954. godine, a potom i u Japanu; a dobio je i Herderovu i Gugenhajmovu nagradu. Zbog ovih, a i raznih drugih postignuća postao je jugoslovenski kulturni diplomata. U Sao Paolu je jednoglasno pobedio pored radova Dalija, Mura, Pikasa, a poslednjeg je pobedio još jednom na bijenalu u Japanu.

Prema rečima rodbine i poznanika, Petar Lubarda je bio dobar i lep čovek nižeg rasta. Blage naravi i vrlo vredan i predan poslu. Kažu da je neprestano radio. Zatvarao se u atelje iz kog dugo ne bi izlazio, često slikajući i po šesnaest sati dnevno.

Njegovi radovi su bili velikih formata, pa je često satima stajao, četkicom praveći poteze. Na primer, za sliku „Kosovska bitka“ uradio je nebrojeno skica, crteža i slika, pa je tek onda završio konačnu verziju. Mnogo je voleo poeziju i pojedine pesme bi predstavljao kroz svoje radove. Voleo je da čita, filozofiju, klasičnu muziku, džez, Bitlse, tadašnju modernu muziku, a imao je i veliki tirkizni tranzistor.