Петар Лубарда, преминуо је 13. фебруара 1976. године

Један од највећих југословенских и српских сликара 20. века, Петар Лубарда, преминуо је на овај дан, 13. фебруара 1976. године.
О интимном животу Петра Лубарде, несвакидашњег сликара, апстрактног – како у стваралаштву тако и у приватности – данашној јавности није много познато. Са супругом Вером живео је у Иличићевој улици број 1, у дедињској вили на простору некадашњих топчидерских винограда. Зна се да је на овом месту насликао вредна уметничка дела, али од његове ране смрти 1974. године, подаци о кући и њеним становницима полако се губе, а слике нестају.  Петар је педесетих година био увелико остварени сликар, како у Југославији тако и у свету. Велику изложбу у Београду отворио је 1951. године у галерији УЛУС-а, у Кнез Михаиловој улици, „препородивши“ југословенско сликарство. Тада се рекло да је „звезда репатица ударила у центар Београда“, будући да је изложба шокирала посетиоце, а Петар је волео да остаје на својим изложбама и разговара са људима. Победио је на бијеналу у Сао Паолу 1954. године, а потом и у Јапану; а добио је и Хердерову и Гугенхајмову награду. Због ових, а и разних других постигнућа постао је југословенски културни дипломата. У Сао Паолу је једногласно победио поред радова Далија, Мура, Пикаса, а последњег је победио још једном на бијеналу у Јапану.

Према речима родбине и познаника, Петар Лубарда је био добар и леп човек нижег раста. Благе нарави и врло вредан и предан послу. Кажу да је непрестано радио. Затварао се у атеље из ког дуго не би излазио, често сликајући и по шеснаест сати дневно.

Његови радови су били великих формата, па је често сатима стајао, четкицом правећи потезе. На пример, за слику „Косовска битка“ урадио је небројено скица, цртежа и слика, па је тек онда завршио коначну верзију. Много је волео поезију и поједине песме би представљао кроз своје радове. Волео је да чита, филозофију, класичну музику, џез, Битлсе, тадашњу модерну музику, а имао је и велики тиркизни транзистор.